петак, 05. јануар 2018.

Šta sam čitala/ gledala prošlog meseca- decembar ( December Wrap Up )


Zvanično prvi post u novoj, 2018. godini. Najpre da vam svima, koji čitate ovaj post, poželim sve najlepše u novoj godini, a naročito, čestitam predstojeći Božić. Kada smo to rešili, da pređemo na, sada već, tradicionalni mesečni pregled svega odgledanog i pročitanog tokom prošlog meseca. Mogu reći da se trend gledanja filmova nastavio i tokom decembra, dok nisam nešto bila raspoložena za čitanje sve do poslednjih deset dana 2017. godine, kada sam pročitala u cugu dva YA serijala, ukupno šest knjiga. Međutim, i dalje nisam ispunila svoj Goodreads cilj za prošlu godinu, pročitavši "samo" oko 90 knjiga. Zato sam ga ove godine postavila na 50 knjiga, sa nadom da ću čitati što manje, a kvalitetnije.


Knjige


1. Na balu sa kraljem ( To Dance With Kings )- Rozalind Lejker ( Rosalind Laker )




Prava poslastica za sve ljubitelje laganijih istorijskih romana, sa fokusom na romansu. Ova knjiga možda nema sve kvalitete epohalnog serijala Anđelika, niti kompleksnost istog, ali sadrži sve ostalo, zbog čega je okretanje stranica i čitanje bez prestanka, neminovno. Knjiga prati nekoliko generacija žena u jednoj porodici, koje su, svaka na svoj način, dolazile u dodir sa trenutnim francuskim vladarom i uticale na francusku istoriju. Detaljniju recenziju ove knjige možete čitati ovde.

2. The Kiss of Deception, The Heart of Betrayal, The Beauty of Darkness- Mary E. Pearson



Ako me pratite već neko vreme, znate da volim da čitam YA literaturu, naročito fantaziju. Kao što nekom chick lit služi za opuštanje, tako su meni ove knjige lak način da prevaziđem čitalačku blokadu, da se opustim i prepustim, te utonem u neki drugi svet. Doduše, ni u ovoj oblasti ne mogu da čitam baš svašta, odnosno imam neke svoje preferencije. Volim da je stil pisanja jasan, a ne nakićen praznim frazama i over the top opisima, da je priča zanimljiva, a likovi, ne preterano iritantni i naravno, da ima neka romansa, jer knjiga, bez bar malo romanse, je kao palačinka bez eurokrema. Ova trologija je ispunila sve moje kriterijume, tako da sam uživala u čitanju i uspela sam da "progutam" ovu triologiju u vrlo kratkom roku, što kod mene uvek znači da mi se knjige dopadaju i da su pobudile moju pažnju. Prva knjiga "The Kiss of Deception" prati princezu, koja je pobegla sa sopstvenog venčanja, usled braka, koji je unapred ugovoren i koji ona nikako ne želi, te sa svojom sluškinjom pronalazi utočište u jednom gradiću, gde počinje da radi kao krčmarica. U lov na odbeglu princezu se daju njen obećani, odnosno princ ostavljen pred oltarom, ali i ubica, poslat da joj presudi zbog političkih intriga. Naravno, čim je devojka jedna, a mladića dva, ljubavni trougao je neizbežan, ali ovde zaista nije toliko iritantan sam po sebi, ali jeste bio meni, zbog činjenice da sam navijala za pogrešnog lika, od početka do kraja. Druga knjiga je definitivno najbolja u ovoj triologiji, zbog odlično napisanog negativca. 


3.  Prokletstvo pobednika, Zločin pobednika, Poljubac pobednika ( The Winner's Curse, The Winner's Crime, The Winner's Kiss )- Mari Rutkoski ( Marie Rutkoski )



Jedan od retkih slučajeva kada je korica domaćeg izdavača bolja i više odgovara atmosferi priče od originalne. Jedan od kvalitetnije napisanih YA serijala od svih, koje sam ikada čitala, "The Winner's Curse" govori o svetu podeljenom na nekoliko kraljevina, od kojih je jedna, orijentisana na vojsku, strategiju i oružje, porobila, u svemu ostalom, nadmoćniju naciju. Tako je stanovništvo, do tada, visoko obrazovano i okrenuto ka umetnosti i svemu uzvišenom, postalo roblje snažnijih, ali i prostijih osvajača. Moram priznati da mi je ova premisa bila jako zanimljiva. U ovom novom poretku, kćerka vrhovnog zapovednika i generala se nalazi pred izborom- pridružiti se vojsci i učiniti oca ponosnim ili se jednostavno udati. Kestrel je devojka izuzetnog strateškog uma i inteligencije, koja svoje bitke vodi britkim jezikom i time što je uvek par koraka ispred drugih, njena tajna strast je njena muzika. Neočekivanu srodnu dušu pronalazi u robu, mladiću koga neočekivano kupuje na aukciji. Međutim, i on sam krije izvesnu tajnu. Mada su me ove knjige često frustrirale, jer mrzim tu neprestanu neizvesnost i nesporazume između glavnih likova, odnosno one situacije kada svi misle pogrešno i niko nikoga ne sluša, ipak sam uživala u čitanju, prvenstveno zbog glavne junakinje, koja je izvanredno napisana, a naročito u kompleksnom odnosu, koji ima sa ocem. Ukoliko želite da pokušate sa YA knjigama, preporučila bih vam ovu triologiju, jer je dobro napisana, za razliku od mnogih gluposti, koje sam pročitala. U ovim knjigama nema nimalo magije, tako da bih ih možda pre svrstala u neku vrstu distopijskih ili istorijskih romana, nego u žanr fantazije.

Filmovi


1. The Snowman



Definitivno jedan od najvećih promašaja ove godine, bar što se tiče većine filmskih kritičara. Fasbender kao da nikako ne može da se oporavi i niže neuspeh za neuspehom. Film je nastao po knjizi o kojoj vam ništa ne mogu reći, jer nisam pročitala apsolutno ništa od Nesbea, mada je on jako popularan kod nas. Nikako da se pohvatam, koja mu je knjiga prva u serijalu ili kako već, a u biblioteci su uvek zauzete, a nekako mi se ne kupuje triler za koji nisam sigurna da je u mom fazonu i koji mi deluje kao kliše. Ali dobro, ovde ne sudim o knjizi, već o filmu, koji je, sam po sebi, dovoljno bled i neubedljiv. Jedino što se ističe jeste prelepa kinematografija i jedna scena Fasbendera u boksericama, koja sama po sebi zaslužuje neku nagradu. Što više razmišljam o ovom filmu, sve mi lošije deluje, pa biram da ga potisnem iz misli, što nije teško, jer ga se za mesec dana već neću ni sećati. Samo mi jedna stvar nije jasna. Zbog čega u ovom filmu pola njih glumi sa američkim, a pola sa britanskim akcentom i zašto u filmu nisu mogli da glume skandinavski glumci, bar Skarsgorda ima dosta?

2. Ni na nebu, ni na zemlji



O domaćim filmovima gotovo nikada ne pišem na blogu, što ne znači da ih ne gledam. Bar ove starije, što je svakako širok pojam, s obzirom da za neke i ovaj film, snimljen 1994. godine, spada u ovu kategoriju. Nisam u fazonu da pljujem po našim filmovima, što sam primetila da je trend poslednjih godina, jer nisam ni budala, ni neznalica. Ukoliko mislite da mi nemamo dobar i kvalitetan film, očigledno niste tražili na dobrom mestu. Neko ko ne ume da ceni sopstvenu kinematografiju, neće znati da ceni ni tuđu. Elem, malo sam skrenula sa teme, ali me izjave tog tipa jako nerviraju. Film "Ni na nebu, ni na zemlju" govori o jednom čudnom i strašnom vemenu u Srbiji, koga se neki, za šta nikada nisam mislila da će se desiti, sećaju sa nostalgijom. I stvarno, bilo je tu i nekih dobrih stvari, doduše u manjini. Mada verovatno je i do toga koliko je tek danas sranje, da nam devedesete deluju svetlo. Opet pravim digresiju, sada znate zašto ne pišem o domaćim filmovima. Svetozar Cvetković, u to vreme odličan frajer, glumi Nikolu, depresivnog arhitektu, koji se seća događaja iz svoje prošlosti, upoznavanja sa naizgled savršenom devojkom, koju igra Bojana Maljević, meni jedna od naših najlepših glumica i druženja po kafanama sa drugovima, koji, kao i on, pripadaju jednoj izgubljenoj generaciji. Muziku i pesmu, koja vam verovatno još od prve mature ili prvog bilo čega, na nos već izlazi je radio maestralni Bajaga. Šalim se malo, numere u ovom filmu su zaista nezaboravne, a film sam po sebi, sa izuzetkom jedne ljubavne scene, koju ne razumem, onako, tipično naše, gorko slatko, crnuhomorno, tragično, ali sa puno duše. Film, koji vredi pogledati.


U poslednje vreme me je uhvatila manija gledanja sportskih filmova. Ukoliko ste fan tenisa, ova priča će vas svakako zanimati. Film govori o čuvenom teniskom meču između legendarne teniserke Bili Džin King, višestruke šampionke Vimbldona i US Opena i Bobi Rigsa, takođe, legende tenisa, tada u srenjovečnim godinama, koji su američki mediji prozvali borbom polova, te svemu što je ovom meču prethodilo. Imajući u vidu odlične glumce, očekivala sam znatno bolji film. Što ne znači da je loš, samo sam očekivala više. Postoje znatne diskrepance u tonalitetu ovog filma, te kada je fokus na Bili Džin film pokušava da bude drama o prevazilaženju sopstvenih barijera, ali i stega nametnutih od strane društva, međutim kada je u domenu Bobi Rigsa, pretvara se u neodoljivu komediju. Kao da nije sasvim jasno čiju priču film ovde pokušava da ispriča. Takođe, mislim da filmu fali malo suptilnosti u pogledu poruke, koju želi da prenese, koja je, za moj ukus, isuviše bukvalna i "holivudska". Sve u svemu, po meni, Karel je bio svetla tačka ovog filma i više bih volela da smo dobili znatno dublju priču u pogledu lika, koji on tumači.

U decembru nisam gledala serije, tako da treća rubrika izostaje. Šta ste vi gledali ili/ i čitali tokom decembra?


6 коментара:

  1. Veruj, YA trilogiju nisam čitala od debakla s ACOWAR-om, te su mi tvoje preporuke zlata vredne. Prosto ne želim da gubim vreme (živce takođe), pa makar to štivo bilo i za razbibrigu. Ni ja nisam čitala Nesbea, ali i meni bi čudno što nema bar jednog Skarsgarda na listi glumaca, film mi je prvo bio u planu, pa sam zaboravila da postoji, a u poslednjih godinu, dve se ionako pitam šta se dešava s Majklovom karijerom? :)
    U decembru sam odgledala brdo filmova, dok nisam počela beležiti naslove nisam ni bila svesna koliko ih zapravo odgledam.
    Hvala ti na tekstu. :*

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Haha verujem i meni je ta ubila želju da čitam YA bar još narednih šest meseci.😆
      Da i ja nešto, nakon prvih reakcija nisam bila zainteresovana da ga pogledam, nego me muž nagovorio, onda je on pogodio ubicu u prvih deset minuta, mada sam ja rekla nema šanse da je tako jednostavno, a ispostavilo se da je bio u pravu.😆
      I ja od prošle godine sve beležim u notes, po neki utisak i ocenu.
      Hvala tebi.😘

      Избриши
  2. Kao i obično, raznovrsna lista i neke dobre preporuke.:)
    "Na balu s kraljem" imam u planu, YA generalno ne čitam, ali sam ovu trilogiju sa "modnim" koricama nedavno primetila na "Vulkanovom" sajtu i zainteresovala me najava priče, pa još kad ti kažeš da vredi pažnje, stavljam na listu.:)
    "Snowman" sam želela da odgledam u bioskopu, sada mi je drago što ipak nisam, pošto sam čula samo negativne utiske. Ju Nesbe je pisac čija dela želim da pročitam, ali, kao što kažeš, stalno su knjige na pozajmici, a cena im baš i nije niska da bi se kockali za početak.
    HVALA i BRAVO za pisanje o domaćem ostvarenju. Primećujem da se mnogi, naročito na blogovima ograđuju od toga ili pljuju po domaćoj kinematografiji ili muzici, kao, ništa to ne valja, a zaista nije tačno, samo treba potražiti i pružiti šansu. Zato lično planiram da se ove godine okrenem malo više našoj muzici, filmovima, knjigama, posebno do početka devedesetih, jer su mnogo dobri i bilo je tu pravih dragulja. "Ni na nebu ni na zemlji" je ODLIČAN film - priča, muzika, gluma, sve...
    P.S. Za mene nema prave palačinke bez džema, malo da procuri, eurokrem je fensi, ja volim one "seljačke", domaćinske.:)
    Hvala na sjajnoj listi i nek ovo bude najava fenomenalne godine na blogu!:)))))))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, uopšte nisu loše knjige, ono što bi ih moglo svrstati u YA, su, uglavnom, samo godine glavnih junaka.
      E to je i moje mišljenje, baš imam specifičan ukus kada su trileri u pitanju, a ne znam ni odakle da počnem, a ne kupuje mi se, iskreno, kada imam u planu kupovinu nekih drugih knjiga za koje sam više sigurna da će mi se svideti. Ništa nisi propustila, dobro je da nisi otišla. :D
      Hvala ti puno, primetila sam i ja, digne mi se kosa na glavi kada to čujem, ne znam da li je gore kada pljuju ili ono ponosno ja ne gledam domaće filmove, kao da je gledanje domaćih filmova izjednačeno sa gledanjem Parova. :D
      Haha ćuti i ja isto, nego današnja omladina samo se peca na poslastice, meni su palačinke samo sa pekmezom od kajsije i to onaj domaći, što se kuva na šporetu i meša dva dana. :D
      Hvala tebi puno na čitanju i uvek divnim komentarima. :*

      Избриши
  3. Odličan post:)
    Jao što mi je krivo što je Fasi opet feilovao, čula sam da mu je onaj vanzemaljac dobar ali da budem iskrena nije to neka tematika koju ja volim da gledam pa ga nisam gledala :)
    Ja iskreno ne umem da se povežem sa našim filmovima, mogu da ih pogledama li radije biram nešto na bilo kom drugoim jeziku a gledala sam filmove na mnogo rauzličih jezika naš+ je još uvek onaj sa kojim mse najmanje povezujem isto važi i za muziku imam oko 700 pesama u telefonu na preko 10 različitih jezika a ni jedna nije naša jer ne mogu da se povežem sa jezikom koliko god čudno da zvuči :) Svakako ko voli treba da gleda i naše filmove i serije nisam za to da se pljuje (mada imamo mi materjala za pljuvanje realno imaju ga i stranci) samo zato što je naša ali ko ne volli ne mora da gleda. Ovaj film sam davno gledala setila sam se zbog Bajagine pesme ali ga ne pamtim :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala puno. :*
      Ja nešto nisam bila u fazonu da gledam nastavak, mada mi se Prometeus svideo, ali pogledaću ga sigurno jednom prilikom.
      Ma naravno, to već zavisi od ličnih preferencija, ali objektivno mi imamo izvanredne filmove i filmotvorce. O tome ja pričam, a realno ko ne gleda i neće da gleda, ne treba ni da ih komentariše, bar je to neko moje mišljenje. Lupam, je ne volim nešto azijsku kinematografiju, ali je ni ne kritikujem, jer je jednostavno ne poznajem dovoljno dobro. :D
      Hvala još jednom i na čitanju i komentaru. :*

      Избриши